(1) Перформансе угљеничног челика углавном зависе од садржаја угљеника. Како се садржај угљеника у челику повећава, повећава се чврстоћа и тврдоћа челика, а растезљивост и жилавост.
(2) Масовни удео силицијума у ливеном челику је 0,2% -0,45%, а овај опсег садржаја има мало утицаја на механичка својства. Силицијум треба да има одређени садржај како би се осигурала деоксидација челика. Због тога је силицијум користан елемент у челику.
(3) Сумпор је штетан елемент у челику, углавном у облику гвожђа. Чини гвожђе еутектик и има тачку топљења од 989 степени, што је много ниже од тачке топљења челика. Током очвршћавања челика, сулфиди се често таложе на границама зрна челика. Због мале чврстоће и крхкости челика, механичка својства челика су у великој мери смањена, а топлотна крхкост ће се вероватно појавити на високим температурама. Ако се растопљени челик не деоксидира и садржи више ФЕЦ, сулфид формира тернарни еутектик са гвожђем и Фе, а тачка топљења је нижа (око 940 степени) и штета је већа. Сумпор такође негативно утиче на заварљивост челика. Због тога сумпор треба уклањати што је више могуће у процесу израде челика.
(4) Масовни удео мангана и мангана у одливеним цевним арматурама од нерђајућег челика је 0,5% до 0,8%, а његова улога је деоксидација и десулфуризација.
(5) Фосфор је такође штетна нечистоћа у челику. Боље је бити што мањи, а оцена квалитета мора бити мања од 0,06%.
